Смрт Мијата 0001    Подиже се хајдуче Мијате, 0002    подиже се јунак у планину, 0003    с собом води тридесет ајдуках, 0004    робље роби а сијече Турке. 0005    То се чудо на далеко чуло, 0006    у силнога у Отмановића, 0007    телар чини Отмановић-царе, 0008    телар чини по дивану своме: 0009    "Је ли мајка родила јунака, 0010    ал’ мушкијем опасала пасом, 0011    ко ће поћи тамо у планину 0012    да уфати ајдука Мијата, 0013    дат ћу њему три товара блага 0014    и сувише три бијела града." 0015    Ко чујаше чут се не чујаше, 0016    ко гледаше очи обраћаше 0017    од велика страха Мијатова. 0018    Ма се добар јунак нгоњаше 0019    по имену Арап-капетане 0020    и тако се Арап зафалио 0021    да ћ’ ајдука уфатити жива, 0022    ал’ од њега донијети главу. 0023    Цар му даде три товара блага 0024    и сувише три града бијела 0025    јаше Арап ђога дебелаога, 0026    паше Арап сабље димишкиње, 0027    а на раме бистра џевердара, 0028    за хајдуком проз планину пође, 0029    кога гођек путом сријеташе, 0030    он свакога за Мијата пита, 0031    нитко њему казат не смијаше 0032    од велика страха Мијатова. 0033    Кадек дође на брег Косовога, 0034    сријетађе једнога јунака 0035    ђе гоњаше два товара вина, 0036    од бога му добра јутра зваше 0037    по имену Поповић-Илији: 0038    "Бог ти дао, Арап капетане!" 0039    "О тако ти, Поповић Илија! 0040    Већ како си садак од планине, 0041    да не виђе ајдука Мијата 0042    и с Мијатом тридест ајдуках?! 0043    Илија му право кажеваше: 0044    "Ја видијех ајдука Мијата 0045    и с Мијатом тридесет ајдуках." 0046    Ма му вели Арап капетане. 0047    "Која ти је на двор егозбија, 0048    ал’ весеље, али жалост тешка, 0049    тере гониш два товара вина?" 0050    "није мене на дворе жалсоти, 0051    но је мне на дворе весеље, 0052    у мен ће довече хајдуче, 0053    у мене ће довече на кумство 0054    да ми крсти мушко чедо младо." 0055    Ма му вели Арап-капетане: 0056    "О за бога, Поповић Илија! 0057    Издај мене хајдука Мијата, 0058    да хајдука ја уфатим жива, 0059    ал’ од њега одсијечем главу, 0060    ево тебе блага три товара." 0061    На благо се јунак слакомио 0062    те издаде он својега кугам 0063    у дан му је Арап запануо 0064    у бијелу кулу Поповића, 0065    чекаше га ноћи неколико, 0066    кадек бјеше около поноћи, 0067    стаде звизга коња Мијатова, 0068    стаде звека сребра на Мијата, 0069    ма је кума њему излазила, 0070    налаштито да Мијату каже 0071    е заисто хоће погинути. 0072    У то дође Поповић Илија 0073    па му не см’је млада кажевати, 0074    он Мијата за руке прифата, 0075    одведе га у бијелу кулу, 0076    ево Мијат за трпезом пође, 0077    кадек бјеху у највише пиће, 0078    а говори ајдуче Мијате: 0079    "О тако ти, мила кумо наша! 0080    Што си, кумо, сјетна невесела, 0081    ал’ си лоша добавила кума, 0082    али ти се чедо побољело, 0083    ал’ се бојиш е ми дара нејмаш, 0084    ал’ се бојиш дароват те нећу?" 0085    Она њему млада одговара: 0086    "Ја нијесам сједна невесела 0087    штоне имам ја бољега кума, 0088    нити ми се чедо побољело, 0089    ни се бојим е ти дара нејмам, 0090    ни се бојимдароват ме нећеш," 0091    па му стаде ногом на пашмаге, 0092    сувише му оком намигнула, 0093    ал’ се јунак ништа не стаљаше 0094    е заисто погинут оћаше. 0095    Ево јунак у камаре пође, 0096    у камари да борави санка 0097    и к њему је кума улазила, 0098    навлаштито да му млада каже, 0099    и утрну воштан’ дублијера, 0100    у то дође Поповић Илија, 0101    удри је руком по образу 0102    и ужиже воштан’ дублијера. 0103    Кад Илија плећи обрнуо, 0104    ужди пушку Арап-капетане 0105    и удари Мијата хајтуда, 0106    н уло гај је мјесто ударио, 0107    међу токе на плећи јуначке. 0108    Паде мИјат низ душеку меку, 0109    заигра се Арап-капетане, 0110    од Мијат одасјече главу 0111    и меће је коњу у бисаке, 0112    и узима сабљу Мијатову, 0113    Мијатова бистра џевердара, 0114    и узимље токе са Мијата, 0115    Мијатова ђога дебелога, 0116    ево шође нотно пороз планину, 0117    ал’ га био данак сусретао, 0118    гледају та тридесет хајдуках, 0119    а бесједи малди Маријане: 0120    "О хајдуци, моја браћо драга! 0121    Ето коњиц ујака мојега, 0122    е ма није њега на коњицу, 0123    неог пођох горе крајем пута." 0124    Па западе друму на сред пута, 0125    каде сила Арап наступио, 0126    ужди шушку млди Мријане 0127    и удари на коња Арапа 0128    по сред чела међу очи црне, 0129    а завика млади Маријане: 0130    "Ај на ноге, браћо и дружино!" 0131    Но скочише тридесет ајдуках, 0132    већ Илији на дворове доше, 0133    а говори малди Маријане: 0134    "О тако ти, Поповић-Илија! 0135    Је ли мене ујак долазио 0136    у твојему двору бијеломе?" 0137    "Ођен ти је ујак долазио 0138    ма је нотно проша проз планину." 0139    Уљегоше тридесет хајдуках, 0140    уљегоше у кули бијелој 0141    и нађоше мртвога Мијата. 0142    Довати га млади Маријане, 0143    довати га на плећи јуначке, 0144    изнесе га прд кулом бијелом; 0145    уљегоше тридесет хадјуках, 0146    уљегоше у кули бијелој, 0147    уватише Поповић-Илију 0148    сломише му ноге у кољена 0149    а бијеле руке у рамена 0150    и здраве му зубе извадише, 0151    на спицу му очи ископаше, 0152    узуеше му благо секолико 0153    и кулу му огњем опалише, 0154    још све село огњем изгорјеше, 0155    понијеше мртвога Мијата, 0156    понијеше пољу Петровоме 0157    и ту су га дивно укопали, 0158    на главу му цркву оградише.